Venecija je apsolutno magičan grad, bez obzira odakle ga posmatrate, ali kako  zaljubljenici u najlepši grad na svetu kažu, Venecija je najlepša ako je gledate iz gondole.

Prema jednoj od hiljadu venecijanskih legendi, dečaci koji su bili predodređeni da postanu gondolijeri, rađali su se sa kožicama među prstima, pomoću kojih su mogli da hodaju po vodi. No, sa kožicama ili bez njih, i danas važi pravilo da gondolijeri mogu biti samo pravi Venecijanci, potomci starih venecijanskih porodica, rođeni u tom gradu.

Dok šetate kanalima Venecije, prelazite mostove i lutate po lavirintu uličica u kojima se teško mimoilaze dve osobe, na svakom koraku videćete uske, duguljaste čamce kojima upravljaju momci sa plavo-belim majicama i pletenim šeširima. To su čuveni venecijanski gondolijeri.

Veština manevrisanja uskim kanalima prenosi se vekovima sa oca na sina. Gondolijerstvo je isključivo muško zanimanje i mada deluje jednostavno i romantično, to je samo naizgled tako. Kanal Grande, glavna venecijanska “ulica”, kao i splet uskih i krivudavih kanala zakrčenih čamcima, gliserima i brodovima, zapravo su pravi izazov i zahteva veliko iskustvo i veštinu.

Gondole se prvi put pominju 1094. godine kada su postale neizostavni deo imidža Venecije, a kasnije i inspiracija za mnoge svetske pisce, pesnike, kompozitore i slikare.

Iako su nekada bile jedino prevozno sredstvo, kako za prevoz putnika, tako i robe, danas se tradicionalne gondole koriste samo za razonodu, i to veoma skupu razonodu. Turisti mogu uživati u polučasovnoj vožnji po minimalnoj ceni od 80 eura, a ukoliko žele da im ugođaj bude upotpunjen notama starih venecijanskih pesama, to će morate dodatno da plate.

Venecijom danas kruži oko 400 ovakvih plovila, ručno izrađenih u tradicionalnim radionicama. Prave se iz 280 delova i to od čak devet vrsta drveta: bukve, trešnje, bresta, jelovine, ariša, lipe, mahagonija, hrasta i oraha, prema tehnikama propisanim još u 19. veku. Izrada jedne gondole traje minimalno 3 meseca i košta nekoliko desetina hiljada eura. Dugačke su 11 metara, teške 600 kilograma i imaju asimetričan oblik. Naime, leva strana im je zakrivljena, tako da je čamac 24cm širi na levoj strani, kako se pri veslanju ne bi okretao oko svoje ose.

Za bojenje se ranije koristila smola, odnosno katran, kako bi bile izolovane od vlage. Danas se koriste specijalne vodootporne boje i sedam slojeva laka, a jedini ukras na gondoli je ferro koji štrči na pramcu i pravi balans sa težinom veslača, a šest zubaca na njegovom vratu simbolizuje šest venecijanskih sestiera, odnosno gradskih oblasti pod upravom Dužda.

Gondolijeri upravljaju plovilom stojeći, uz pomoć samo jednog vesla, i to licem okrenuti u pravcu kretanja, što je neobično za veslače. Veslo ima rebrastu lopaticu, a ušica kojom je veslo pričvršćeno za čamac ima osam različitih položaja za kormilarenje.

I unutrašnjost gondole je potpuno autentična, dva tapacirana sedišta, većinom crvene boje i još dva pomoćna sedišta na raspolaganju su turistima, a u vrelim letnjim danima tu su i ručni suncobrani.

Svaka ugledna venecijanska vila koja ispred palate ima privez za svoju gondolu, na vrhovima stubova duboko zabijenih u peščano dno kanala, ima porodične grbove koji ukazuju na vlasništvo.

Brojne trke i regate popularan su vid razonode u Veneciji. Profesionalni gondolijeri se trkaju u parovima ili ekipama od po šestoro, u čamcima izrađenim specijalno za ta takmičenja.

Venecija je svakako specifična po mogo čemu, a posebno kada je u pitanju kretanje po gradu. Za veće razdaljine je najekonomičnije putovati vaporetom-vodenim autobusom koji pristaje na stanicama sa obe strane kanala Grande, obalom lagune i ostrvima (karta u jednom pravcu staje 7 eur, dnevna karta 18 eur). Brža, ali i skuplja opcija su vodeni taksiji, zapravo gliseri koji funkcionišu kao obični automobili ili limuzine. Oni su karakteristične smeđe boje, napravljeni od drveta i duguljasti nalik gondolama. Takođe se ručno proizvode u Veneciji i kao autentičan proizvod ne izvoze se u druge gradove niti države, a izrada jednog takvog lepotana košta i do 200 000 eura, i to samo za čamac, bez brodskog motora.

U zavisnosti koliko žurite i koliko novca ste spremni da izdvojite, u Veneciji će vam, kao malo gde na svetu, biti veoma lako da potrošite novac, a da ne žalite ni za jednim jedinim eurom.

Text i foto: Bookiraj