Berlin-priča o istoku i zapadu

Berlin je grad koji se retko zavoli na prvi pogled, ali na drugi ili treći – sigurno će vas kupiti i poželećete da se opet vratite.

Tako je bilo i sa nama. Prvi utisak: mešavina svega i svačega, bez nekog naročitog šarma. Za mene, koja sam proputovala veći deo Nemačke, Berlin je bio potpuno nešto drugo, tako ,,nenemačko”. O čuvenoj nemačkoj uređenosti ni reči, izuzev tačnosti metroa i tramvaja.

Prvo što upada u oči jeste broj mladih ljudi različitih nacija i kultura, svi u potrazi za životom u Berlinu. Samim tim, sve je vrlo opušteno, dozvoljeno, rasterećeno. Ni jedan prizor vas ne sme iznenaditi: svi žive slobodno svoje živote, jedni uz druge, jedni sa drugima.

Grad je prostran, urban, prljaviji nego što bi se očekivalo. U obilazak smo krenuli sa Aleksanderplaca, glavnog trga nekadašnje Demokratske Republike Nemačke, nama poznatije kao Istočne Nemačke. Na trgu se nalazi Televizijski toranj sa kojeg je moguće posmatrati panoramu grada. Ukoliko se popnete, Berlin će vam se pružiti kao na dlanu. Bez problema ćete razlikovati istočni deo grada od zapadnog – istočnim delom domiraju zgrade u maniru socijalizma. Prilično ružna zdanja, danas uglavnom oslikanih fasada kako bi se ublažio efekat neinventivne socijalističke arhitekture.

Nakon pogleda sa visine, odlučujemo da grad istražimo nasumično idući kroz ulice, menjajući hop-on hop-off autobuse i kvartove. Utisak mešavine svega i svačega i dalje ostaje – iza svakog ćoška čeka vas nova priča, novi ambijent. Nakon poznate ulice ,,Unter den Linden“, u kojoj se nalaze sva čuvena zdanja starog Berlina – Humbolt univerzitet, Nacionalna opera, Nacionalna biblioteka i mnoge druge – dolazimo do Potsdamskog trga. Ovaj trg je za vreme bombardovanja Nemačke bio potpuno uništen tako da je danas na njemu sve potpuno novo – moderne zgrade, poslovni i tržni centri u staklu i metalu. Razmišljajući kako je trg nekada izgledao, odlučujemo da posetimo memorijalni kompleks Berlinskom zidu. Nekada podeljeno nebo nad Berlinom, podeljeni svetovi – danas turistička atrakcija okružena suvenirima i fast food kioscima. Zaista vas dotaknu priče o nastanku i rušenju zida, a pogotovo o ljudima koji su poginuli pokušavajući da ga pređu i da se domognu života sa one „druge strane“. U neposrednoj blizini se nalazi i Charlie Check Point, nekadašnji granični prelaz iz Zapadnog u Istočni Berlin koji su čuvali američki vojnici. Za svega par eura možete da se slikate sa vojnicima u američkoj uniformi – nisam sigurna šta da mislim o svemu tome – isuviše teška istorija Istočne Nemačke se prodaje kao suvenir za svega par eura.

Odvajamo se od ovih priča i krećemo na sasvim drugu stranu i u sasvim novu priču – Ostrvo muzeja (Museumsinsel) u centralnom delu Berlina. Ovo je naziv za kompleks koji se sastoji od pet muzeja od internacionalnog značaja i koji se nalaze na severnom delu rečnog ostrva koje formira reka Špre. Da bi ih sve obišli, potrebno je sigurno više dana, budući da svaki od njih ima mnogo da ponudi. Mi ulazimo u Pergamon i prepuštamo se svetu srednjeg istoka i islamske umetnosti. Ipak, ono što ostavlja najveći utisak je osma kapija Vavilona, kapija boginje Ištar.

I na kraju, nezaobilazni noćni život Berlina. Grad je noću pun ljudi podjednako kao i danju. Čuveni Krojcberg i beskonačno mnogo pabova koji imaju jednu zajedničku crtu – rasterećeno, jeftinog enterijera, multinacionalno, multikulturno. Grad koji je nekada bio simbol podeljenosti, danas je simbol multikulturalnosti, grad koji je svačiji i koji pripada svakome, u kojem svako može da kaže: Ich bin ein Berliner!