Eksperti iz oblasti klimatskih promena i očuvanja životne sredine već godinama upozoravaju javnost da će globalno zagrevanje, iscrpljene rezerve nafte i pijaće vode, terorizam i posledice ekonomske krize dovesti do toga da će putovanja, usled očekivanog povećanja ekoloških i sigurnosnih taksi, već u narednih desetak godina, postajati sve nedostupnija.Kako na obalama, kojima preti potapanje usled izdizanja nivoa svetskog mora, velikih problema biće i na planinskim vrhovima. Naime, skijališta niža od 2.000 m neće više moći da računaju na beli pokrivač u periodima i količinama na koje smo navikli. Stručnjaci predviđaju da će se za dvadesetak godina broj ski staza u svetu smanjiti za 40% i da će Alpi imati 30% manje snega nego danas.
Sa druge strane, za veštačko osnežavanje svakog hektara ski staze utroši se po nekoliko stotina hiljada litara vode. Pored toga, veštački sneg se sporije topi od prirodnog čime remeti cikluse u ekosistemu, a hemikalije koje pospešuju kristalizaciju i formiranja pahuljica kontaminiraju floru i faunu. Proizvodnja veštačkog snega, dakle, nije ekološki održiva.
Ako se osvrnemo na troškove osnežavanja ski staza u Austriji, na primer, dolazimo do zapanjujućeg podatka da samo jedan ski centar u ovoj zemlji u proizvodnju veštačkog snega investira preko šest miliona eura godišnje.
Prema rečima Roberta Štajgera, stručnjaka za merenje uticaja turizma na klimatske promene iz Menadžment centra Insbruka (MCI), od 2000. godine do danas, u osnežavanje ski staza u Austriji uloženo je 1.3 milijardi eura. Samo jedan top za proizvodnju snega košta oko 35.000 eura, a dodatna oprema još oko 10.000. U Austriji trenutno funkcioniše oko 20.000 snežnih topova, čime je isplativost ovakvog načina poslovanja svakako dovedeno u pitanje.
Zimska sezona se sužava, cene rapidno rastu i skijanje više neće biti dostupno svuda i svakome. Da li evropskim ski centrima preti bankrot ili ne, ostaje da se uverimo u narednim godinama. Do tada, uživajte!