Preporuka za aktivni vikend u prirodi: manastiri Ovčarsko-kablarske klisure

U dolinama između planinskih masiva Ovčara i Kablara, na samo 8 km od Čačka, probija se neprohodna klisura Zapadne Morave. U njenim budžacima srpski kaluđeri su, krijući se od Turaka, podigli jedinstvenu zajednicu od 11 manastira.

Iako se ne zna tačno ni ko su bili njihovi ktitori, niti kada su manastiri tačno podignuti, ono što je sigurno je da su to svakako bili vizionari. Toliko veliko prirodno bogatstvo, uključujući termalne i lekovite vode, nije moglo biti slučajno odabrano za gradnju zdanja koja će tu opstati vekovima.

Ženski manastir Sretenje Gospodnje nalazi se na zaravni ispod vrha Ovčara, na izvorištu Koronjskog potoka. U 19. veku imao je bogatu biblioteku, koja je uništena na početku Drugog svetskog rata. Na jugozapadnim padinama Ovčara podignut je manastir Sveta Trojica iz 16.veka, po arhitekturi najlepši hram u ovoj maloj zajednici.

Posle manastira Svete Trojice, Blagoveštenje je po svom arhitektonskom stilu drugi po lepoti. U dvorištu manastirskog kompleksa Nikolje nalazi se konak Miloša Obrenovića koji je on lično poklonio manastiru u vreme svoje prve vladavine, jer je tu krio svoju porodicu kada je propao Prvi srpski ustanak. U manastirskoj riznici se još uvek čuva i najznačajnija rukopisana knjiga u srpskoj kulturi, nastala početkom 17. veka, poznatija kao Karansko jevanđelje.

Na ruševinama nekadašnje crkve koju su Turci porušili tokom Hadži Prodanove bune 1814. godine, sagrađen je manastir Ilinje, 1939. godine. Kada je manastir Jovanje obnovljen 1849. godine, nije bilo dovoljno monaha, pa života u manastiru nije bilo čitavih 60 godina, dok episkop Nikolaj Velimirović ovde nije doveo 12 monahinja, pa je tako ovo postao prvi ženski manastir u klisuri.

Manastir Uspenje podignut je 1939. godine. Crkva je izgrađena po uzoru na crkvu posvećenu Sv. Konstantinu i Jeleni u Ohridu, što je bila želja vladike Nikolaja Velimirovića. Manastir Preobraženje se u pisanim izvorima prvi put pominje počekom 16. veka. Po blagoslovu episkopa Nikolaja Velimirovića, život u ovom manastiru je organizovan po svetogorskom pravilu, što znači da nema ni parohiju niti imovinu, već mu je uloga misionarska.

Nije poznato kada je manastir Vaznesenje sagrađen, niti ko je njegov ktitor. Sve do 1949. godine manastir bio je ženski. Iako pisanih podataka o ranoj istoriji manastira nema, legenda kaže da su ga podigli Stefan Nemanja i njegov sin Sveti Sava. Crkva Sv. Save ili Savinje se nalazi na jednoj od najstrmijih litica Kablara, u kamenom udubljenju, pored izvora za koji se veruje da leči vid i glavobolju.

Pećina Kađenica koja je dobila ime po stravičnom događaju iz 1814. godine, kada su Turci otkrili da se narod iz okolnih sela krije u pećini, ulaz su zatrpali granjem i zapalili. Kako se narod se unutar pećine ugušio dimom (kadom), od tada se ovo mesto naziva Kađenica. U pećini se, u znak sećanja na ovaj događaj, čuvaju dva kamena sarkofaga i Hristovo raspeće.

Zahvaljujući prelepoj prirodi i vrednim sakralnim bogatstvima, na desetine hiljada turista godišnje, pre svega vernika, planinara i ljubitelja prirode, posećuje ovu klisuru i njene manastire. Kreću se obeleženim planinskim stazama, odsedaju u konacima manastira, nedavno renoviranom hotelu „Kablar“, Ovčar banji ili Čačku.

Mineralna voda Ovčar banje ima temperaturu od 35-38ºC i preporučuje se za lečenje reumatizma, sportskih povreda, kožnih bolesti i mišićnih povreda. Ova banja je od Čačka udaljena samo 18 km, i čeka posetioce u srcu Ovčarsko – Kablarske klisure, u oazi zelenila, mira i tišine. Na ovom poodručju nalazi se i Banja Gornja Trepča, poznatija kao Atomska banja, sa lekovitom termomineralnom vodom vulkanskog porekla, koja leči reumatske, neurološke, psihijatrijske bolesti i podstiče regeneraciju nervnih tkiva.

Verujemo da smo vam dali dovoljno razloga da počnete sa planiranjem novog putovanja.