Za mnoge, Škotska je Edinburg, možda Glazgov, eventualno Aberdin. Istina, svaki od ovih gradova je veličanstven, sa raskošnom arhitekturom i bogatom istorijom, i ne previše naseljen kao mnoge evropske metropole. Međutim, ima još jedan gradić na istočnoj obali koju zapljuskuju vode Severnog mora, sa kojim bismo mogli nastaviti niz. Ime je dobio po apostolu Andriji Prvozvanom, a priče kažu da je on postao zvanični zaštitnik Škotske negde sredinom 10. veka kada su njegove relikvije donesene na područje gde se danas nalazi ovaj gradić, Sent Endrjuz (Sveti Andrija).

U grad smo stigli bez ikakvog predznanja, što se kasnije pokazalo kao veoma dobro jer nas je postepeno obarao s nogu. Isprva se učinio pomalo čudnim i staromodnim jer nema restorana brze hrane, gustog saobraćaja i agresivnog marketinga, i nije prvenstveno prilagođen turistima. Baš takav kakav jeste, udoban je za svoje stanovnike koji brinu da se njegov srednjevekovni karakter održi i prenese dalje u budućnost.

Obilazak grada smo započeli od plaže sa dugim peščanim dinama boje bakra koje čuvaju grad od talasa Severnog mora. Na tabli je stajalo upozorenje “Voda danas nije pogodna za kupanje”. Premda je jun, na plaži nije bilo raširenih peškira, i niko se nije kupao u moru. Slika plaže je tog dana, pod skromnim sunčevim zracima i dinamičnim kišnim oblacima, izgledala kao lepo oslikani akvarel. Dečaci iz osnovne škole, još u školskim uniformama, zabavljali su se na pravi dečački način, drugi su šetali pse, treći su fotografisali grad sa obale, četvrti su jedva čekali da se prepuste njegovim ulicama i upoznaju ga malo bolje.

Kretali smo se besciljno ulicama koje svojim imenima zaista vraćaju u prošlost: Pijačna ulica, Crkvena ulica, Ulica Zvono. Prošli smo ispod kamenog svoda, kroz takozvanu kapiju grada, očekujući još jedan red normansko-gotskih građevina, ali ono što se ukazalo sa druge strane je nešto pred čim smo u trenutku stali mirno! Pred nama su stajale ruševine starog rimskog crkvenog kompleksa posađene na travnatoj površini, iza kojih se mestimično promaljalo more. Prva naša pomisao je bila da ostaci ove građevine definitivno ukazuju na njenu veličinu i značaj, što smo nekoliko trenutaka kasnije saznali čitajući natpis da je ova “ruina” neprocenjiv spomenik prošlosti pod patronatom “Istorijske Škotske”.

Sent Endrjuz je nekada bio crkvena prestonica Škotske. Ta tradicija je započeta još u 6. veku kada je ovde osnovana prva keltska crkvena zajednica. Katedrala pred čijim ruševinama smo stajali, katedrala Svetog Rula, započeta je dolaskom Avgustinaca, a završena je 1158. godine i tada je bila najveće srednjevekovno zdanje u zemlji. Postojala je do 1559. godine kada je, za vreme škotske reforme, ostala bez oltara i ikona, i tako opustošena ostavljena zubu vremena. Osim delova zida sa istočnog i zapadnog zabata i dela južnog zida, samostanski bedemi su ostali sačuvani gotovo celom svojom dužinom. Danas je kompleks otvoren za posetioce od 9 do 17h, a ulaz je slobodan, dok se poseta kuli Svetog Rula naplaćuje. Posetioci sa vrha kule, nakon što se uspenju do vrha preko 156 stepenika, mogu iz druge perspektive da se dive ovom kompleksu i pogledu na ulice i krovove grada sa jedne, i peščane dine i pučinu mora sa druge strane. Odatle se vidi i dvorac, čije ruševine danas leže na stenovitom rtu blizu katedrale, podignut oko 1200. godine kao biskupska rezidencija. Vezanog jezika pred otmenošću celokupne slike pred očima, mislima smo odobrili odluku kralja Malkolma IV da oko 1160. godine dodeli ovom mestu status kraljevskog grada. Nakon toga, Sent Endrjuz je izrastao u jedan od najvećih gradova u srednjevekovnoj Škotskoj.

Kada je prestao da bude crkvena prestonica, gradu je vremenom opao značaj, da bi se tek kasnije, zahvaljujući naporima tadašenjeg gradonačelnika, uspeo revitalizovati i razviti u značajni univerzitetski grad. Univerzitet u Sent Endrjuzu je najstariji u Škotskoj, osnovan 1411. godine kao koledž Sv. Marije, nakon čega su osnovani koledž Sv. Salvator (1450.) i Sv. Leonard (1512.), ujedinjeni nakon reforme. Danas je rangiran kao treći najbolji univerzitet u Ujedinjenom Kraljevstvu, odmah nakon Oksforda i Kejmbridža. Prošli smo kroz velelepnu ajnfort kapiju i ušli u dvorište Univerziteta, da baš vidimo gde je to pre desetak godina diplomirao Princ Vilijam, koji je među ovim zidovima upoznao i svoju izabranicu Kejt Midlton, takođe studentkinju ovog prestižnog univerziteta.

Pogled na grad sa visine skreće pažnju na peščane dine, ali i na zatalasane travnate brežuljke. Čini se da je svaka travka jednake visine, meka i glatka, različitih nijansi zelene boje. Kao da je u službi nekog sporta, recimo golfa. U kraljevskom gradu mora da se igra i kraljevski sport. Klub “Kraljevski i drevni golf” (The Royal and Ancient Golf Club) osnovan 1754. smatra se vrhovnim autoritetom u svetu golfa. Grad ima četiri glavna terena, od kojih je najpoznatiji “Old Course”, a mi nismo propustili priliku da, kada smo već saznali da se nalazimo u kolevci golfa, jedno vreme provedemo baš na najstarijem i najpopularnijem terenu. Klub redovno održava svetsko prvenstvo u ovom sportu (The Open), a ove godine se održava već 145. susret. Prema rečima poznatog golfera, Džeka Niklasa, “ako golfer želi da bude zapamćen, mora makar jednom da pobedi u Sent Endrjuzu”.

I eto, na putu od Antstrutera do Dandija, slučajno, u želji da napravimo predah u ovom gradu, saznasmo koliko je on važan za Škotsku, i šire. Od ribarskog naselja i religijskog centra razvio se do prestižnog univerzitetskog grada i meke za svetski poznate golfere. Napisane reči i fragmenti koji su prikazani na fotografijama sigurno ne mogu verno dočarati duh, možda zaštitnika Svetog Andrije, a definitivno ljudi koji stotinama godina neguju svoj grad. Ta briga se oseti u svakom kamenu od kog je zidan grad, u svakoj travci koja raste u vrtovima monjumentalnih zdanja i u svakom osmehu koji vam je upućen dok poluotvorenih usta lutate ulicama grada koji je, za nas, do pre nekoliko dana bio samo jedna tačkica na mapi Škotske.

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Jelena Farkić Autor: Jelena Farkić
Trenutno je sa svih strana okružena prirodom, čita o doživljajima, istražuje, pešači, zapisuje i mašta.