Grad od stila i dobrih ukusa – Kopenhagen

Slučajno sam se odlučila za putovanje u Dansku, čitajući jedan članak u Guardian-u o danskoj kulturi. Nije mi dugo trebalo da rezervišem karte, a nisam mnogo ni planirala šta raditi ili šta videti na ovom putovanju. Želela sam da se potpuno prepustim ledenim januarskim danima, udobnim, toplim kafeima i prijatnom društvu, dok sam za vreme boravka pokušavala da shvatim šta je to hygge, taj stari-novi koncept skandinavskog načina života. 

Dopustila sam Kopenhagenu da pravi planove umesto mene, na licu mesta. Nemati plan je u stvari najbolji plan – to me je držalo na nogama od prve jutarnje kafe pa sve do kasnog Karlsberga, četiri dana za redom. S poverenjem sam se prepustila ritmu grada, i dopustila mu da mi ispuni svaki trenutak na svoj način, mešajući mirise danskih peciva, toplih napitaka i zimskog vazduha sa zvukom zvonaca na biciklima, treperavom svetlošću sveća i čavrljanjem na danskom. Ono u šta sam potpuno sigurna jeste činjenica da mi je ovo “izneplanirano” putovanje u Kopenhagen donelo bezbroj utisaka, ali ću podeliti ona četiri najjača:

Prvi: Svuda biciklom!

Danci su poznati kao veoma ekološki svesna i savesna nacija, pa je Kopenhagen tako postao jedan od najbajkabilnijih gradova na svetu. I ne čudi da su srećni i veseli, jer na ulicama niko ne trubi do iznemoglosti, sve je organizovano i veoma usklađeno i prohodno. Moderne zgrade su čak dizajnirane tako da se bicikl može odvozati do svakog sprata, a vlasnici AirBnb apartmana veoma često nude mogućnost iznajmljivanja bajsa. Za bajkanje po Kopenhagenu se svakako treba odlučiti, ali na leto. Ukoliko planirate putovanje u hladnim danima, najbolje je da se smestite negde bliže centru. Mi smo se odlučili za centralnu lokaciju, što nam je omogućilo da se brzo i lako nađemo na različitim stranama Kopenhagena, ali ovog puta, nažalost, bez bicikla.

Drugi: Like a local  

Ispostavilo se da sam bila u pravu kada sam pretpostavila da je najbolji način da se upozna Kopenhagen da mu se prepustite i pustite da vas njegove ulice same vode. Uvek ćete stići na neko interesantno mesto, a usput imati priliku da osetite ležerni duh mesta, život sa stilom, jak identitet nacije, i mnogo, mnogo zanimljivih detalja svuda naokolo (ja sam, na primer, primetila srca – od tetoviranih srca na ruci našeg domaćina do srca na kovanim novčićima). Želela sam da opipam puls danske svakodnevice za tih nekoliko dana, pa sam se, umesto obilaska muzeja, odlučila za obilazak prijatelja, od kojih sam uvek nešto novo saznala, a što je uticalo na naše potpuno a-turističko kretanje kroz grad. Tako smo saznali za Kodbyen (meat packing district) u delu grada Vesterbro, nekadašnji kompleks objekata za uzgoj stoke i preradu mesa koji je preuređen u kreativni deo grada sa klubovima, art kafeima, galerijama i dobrim mestima za klopu. Da radimo onako kako lokalci rade, opredelili smo se za internacionalnu trpezu! Izašli smo u koktel bar Noho, probali organsko Økologisk pivo, klopali najbolje burgere u gradu u islandskoj hamburgeriji Tommis burger joint, popili čaj u art kafeu u kom smo ipak propustili “Balkan sevdah night”, večerali u Meksičkom i Italijanskom restoranu i jednostavno provodili vreme šetajući ovim krajem, obzirom da je naš smeštaj bio vrlo blizu. Priznajem, ni jednom nismo, kao što su to lokalci činili, seli u baštu kafića, iako su delovale toliko privlačno sa svećicama ili fenjerima na stolovima i ćebencima na stolicama. Ruku na srce, nula je ipak tačka mržnjenja.. 

Treći: Smørrebrød i hot dog

Smørrebrød, iliti „otvoreni sendviči“ su, najkraće objašnjeno, sve i svašta na parčetu hleba. Za mene sam izgled sendviča nije predstavljalo neko preveliko otkriće jer ih i mi sami tako pravimo (za razliku od Britanaca koji sendvičima nazivaju dva parčeta hleba između kojih se nalazi punjenje po želji), ali ono što me jeste oduševilo je njihov ukus!! Kako kažu stari Latini, de gustibus non est disputandum, morate probati od svake vrste po jedan pa sami zaključiti šta vam najviše prija! Za mene je, na primer, kombinacija senfa i hrskavog crnog luka uvek dobrodošla! 

Ta magična kombinacija se slučajno potkrala i kada sam se po povratku iz grada, u kasne sate, odlučila da probam hot dog na kiosku na platou ispred gradske kuće. Nisam odolela jer me je miris izuzetno podsetio na islandski hot dog (sa onim poznatim prilogom „od svega po malo“). Bilo je tu zaista svega, ali ponajviše senfa i hrskavog luka! Elem, za najbolju selekciju otvorenih sendviča posetite PapirØen ili Torvehallerne, ulične bazare sa hranom. 

Četvrti: Visoke cene!

Kao i svaka druga skandinavska zemlja, Danska je papreno skupa! Iako trenutno živim u Škotskoj koja ima (sada malo manje) jaku valutu, i u kojoj mi je dugo sve bilo šokantno skupo, cene u Danskoj su ipak nešto veće. Šta drugo očekivati od jedne male, demokratske zemlje koja izuzetno dobro funkcioniše, nego opravdano visok standard!? Evo nekoliko primera:

• Smeštaj preko AirBnb-a na dobroj lokaciji (preko puta Centralne železničke stanice) 50 eura po osobi za noć
• Kroasan košta, verovali ili ne, 5 eura!
• Kafa je u proseku 5 eura
• Ako volite da popijete pivo, spremite 7,50 eura za ½ litre 
• Prosečna cena obroka po osobi je oko 20 eura, bez obzira da li sednete u tajlandski, italijanski ili meksički restoran
• Povratne vozne karte za Malme su oko 12 eura po osobi (obavezno ponesite pasoš!) 

Zaustavila bih se na četvrtom utisku, iako ih je duga niska. Svakako bi sledeći po redu bio odlazak u slobodni grad Kristijaniju, o kom smo već jednom pisali. U svakom slučaju, Danska je zaista zemlja bajki Hansa Kristijana Andersena, zemlja Lego kockica, zemlja bajseva, zemlja visokih cena i zemlja dobrih, hrskavih ukusa! Planiramo (za razliku od ovog neplaniranog putovanja) da posetimo Kopenhagen kada ga sunce ogreje.. ove ili naredne godine.. i obećavamo da ćemo posetiti Malu sirenu, da ispravimo nepravdu koju smo joj, kao spontani posetioci grada, nenamerno naneli : )