Ko je čitao Saramaga, znaće o čemu govorim. Ko je išao njegovim stopama, takođe. Ko nije, neka krene na put. Kroz kulturu, kroz pejzaže, kroz umetnost, kroz istoriju, kroz muziku, kroz ukuse i mirise. Posle samo nekoliko dana, staćete mirno pred ovom nekadašnjom kolonijalnom velesilom i opuštenim karakterom zemlje koji se ne tako često sreće, i poželećete da joj se vratite, što pre.
Let preko Biskajskog zaliva mi je dozvolio da pažljivo osmotrim jedan deo zapadne obale Iberijskog poluostrva. Zaliv oblika šljoljke se ocrtao pod nama. Te večeri je trebalo da se smestimo u mestu San Martinjo, baš u toj školjci, stotinak kilometara od Lisabona. Naši saputnici su pokazivali na nešto što je ličilo na svetionik. Shvatila sam da to može biti najzapadnija tačka Evrope, Kabo da Roka. Tlo se naglo približilo i ukazao se Lisabon. Prepoznala sam statuu Isusa na levoj strani reke Teže, a onda i najduži most u Evropi, imena slavnog moreplovca Vaska da Game. Odmah se setih velikih geografskih otkrića i portugalskih istraživanja – Bartolomeo Diaz oplovljava Rt dobre nade, Vasko da Gama stiže u Indiju, Kabral otkriva Brazil, Magelan oplovlajava svet. Portugalci osvajaju dva arhipelaga u Atlanskom okeanu, Azore i Maderu. Na Maderi se rodio Ronaldo. Da li Ronaldo voli da popije Porto? A zeleno vino? Pogled mi je galopirao dugim peščanim plažama uz obalu, gubio se u potpuno vedrom nebu, zavlačio se u lisabonske ulice, da bi se konačno zaustavio na ručnom satu. Tačno deset. Sada sam već jedva čekala da sletim.
Nakon tri sata leta temperatura se digla za 20 stepeni. Stavila sam sunčane naočare na oči, prebacila jaknu preko ruke i ubacila kofer u auto. Gde prvo? Bez oklevanja, Sintra!
Probudite se u bajci – Sintra
Kako početi dan nego fizičkom aktivnošću. Deset kilometara kroz šumovita brda i uređene vrtove, pored žaba, patki i labudova, od bunara do pećine, od zidina do dvorca, od dvorca do palate. Konačno se pred nama ukazala kraljevska palata Pena, crvenih, žutih i ljubičastih boja, sa svim svojim čudnovatim voltama i mavarskim detaljima. Druželjubiva, šarmantna, zanosna, ali odaje ozbiljnost i postojanost. Sama priča svoju istoriju. Sa vidikovca, malo iznad kraljičinog kamenog trona, iliti mesta za razmišljanje, divili smo se ovom remek delu romantizma, koje je, ne bez razloga, Unesko uzeo pod svoje. Lord Bajron, Hans Kristijan Andersen, i mnogi drugi, slavni i neslavni, nalazili su, i još uvek nalaze, inspiraciju u arhitekturi i posebnoj energiji ovog mesta.
Ukusi i zvuci prošlosti – Alkobasa
Drugog dana odvezli smo se u gradić koji je nastao na mestu gde se sreću dve reke, Alkoa i Basa. Ovaj grad je dom drugom Uneskovom lokalitetu, manastiru Santa Maria de Alkobasa, koji je kralj Alfonso I izgradio u 12. veku. Cisterijanska gotska arhitektura na neki način podseća na miks pariskog Notr Dama i kambodžanskog Angkor Vata. Unutrašnjost, prostrana i akustična, ostavlja mnogo prostora za divljenje. Kuhinja, dograđena i pokrivena pločicama tek u 18. veku, je verovatno najveći kuriozitet ovog mesta, sa gigantskim dimnjakom koji je poduprt sa 8 metalnih stubova. Interesantan je podatak da su se nekada snabdevali vodom i ribom iz reke Alkoa putem kanala koji je povezan direktno sa kuhinjom.
Monasi iz manastira su nekada pravili rajsko pecivo. Po njihovom receptu, do današnjeg dana se u obližnjim poslastičarnicama prave poslastice od žumanaca, šećera, testenine, badema, cimeta i raznih začina. Do 15. veka, šećer je bio simbol bogatstva i koristio se najpre u medicinske svrhe. Umesto šećera, med je korišćen kao zaslađivač. Međutim, otkrićem i kolonizacijom Brazila i Madere, šećerna repa je počela da se gaji i od onda pa do danas, „šećerna kultura“ se održala. Portugalcima je „nešto slatko“ na stolu deo gastronomske tradicije, i mi smo to oberučke prihvatili. Paštel de nata je, za sada, naše omiljeno portugalsko pecivo!
Obidoš – Venčani grad
Trećeg dana smo obišli Obidoš, srednjevekovno selo izgrađen na brdašcu nadomak Atlantika, koji je nekada zapljuskivao zidine koje ga opasuju. Nazivaju ga „Venčani grad“ jer su nekašnji kraljevi poklonili ovo selo svojim kraljicama kao venčani poklon. Sa lavirintom uskih ulica i malim trgovima, kućama šarenih fasada u koju su se uselile suvenirnice, galerije i poslastičarnice, predstavlja malu turističku meku. Dvorac, koji zauzima centralno mesto, je danas pretvoren u jednu od poznatih portugalskih pousada. „Pousada do Castelo“ je izuzetno luksuzni smeštajni objekat sa Travel + Leisure etiketom kao jedan od najboljih hotela sveta i restoranom sa mišelim zvezdicama.
Suvenirnicama se ne može odoleti. Od šarenih petlića, nacionalne životinje Portugala, preko plutanih proizvoda, ukrasnih pločica, viteških oklopa pa sve do sardina, peciva i pralina. Šta vam srce ište! Obidoš je poznat po žiži (Ginja), likeru od višnje koji se pije „s nogu“. Ispred kafana se nalaze štandovi, a domaćini će vam sipati liker u čokoladnu šoljicu koja se na kraju – naravno pojede!
Dobrodošli na najveće talase na svetu – Nazare
Četvrtog dana smo odlučili da krenemo put obale gde, kažu, žive najveći talasi na svetu. Prema legendi, davnog septembra 1182. godine Dom Fuas Roupinjo krenuo u lov u obalskom pojasu, kada je spazio jelena i krenuo na njega. Magla se naglo spustila, jelen je potrčao ka litici, i Fuas, grabeći za njim, se odjednom našao u oblaku, bez tla pod nogama. Shvativši šta se dešava, izgovorio je molitvu, te se konj nekim čudom pojavio niotkuda i spasao ga. Statua, nit je kentaur nit minotaur, nego surfer sa jelenskom glavom, postavljena je u decembru 2016. u čast surferima na velikim talasima baš ovde, u Praia do Norte. U svetioniku smo pogledali izložbu dasaka najpoznatijih surfera, i naučili nešto novo o geomorfologiji mesta. Baš tu gde se stvaraju džinovski talasi, nalazi se ogromni podvodni kanjon dubine 5 km a dužine 240 km, što je i razlog da se baš ovde održavaju takmičenja. Najveći talas koji je jedan havajski surfer uhvatio je bio visine čak 24 metra! Međutim, posetiocima je sa te strane strogo zabranjeno kupanje, dok se sa druge strane, na pitomijem delu obale, može slobodno kupati i surfovati.
Dan za predah – San Martinjo
Petog dana smo odlučili da vreme provedemo „lokalno“. Sa balkona smo posmatrali peščane dine nedaleko od naše kuće i smelo rešili da ih osvojimo. Čuli smo od meštana da su nekada bile najveće u Evropi, ali sada su, sa svojih 50 metara, druge po visini, nakon francuskih Pilata. Trčali smo do vrha, a kotrljali se do podnožja, i uživali u dodiru bosih nogu sa toplim peskom. Drvenim stazama smo se zaputili ka gradu, da uživamo u februarskom suncu, uz svežu ribu posluženu na terasi. Bila je nedelja i činilo se kao da su svi izašli na rivu, u susret lepom vremenu i martovskom karnevalu.
A zatim se prepustite talasima – Peniš
Nismo odoleli. Talasi u Nazareu su nas inspirisali da se i sami oprobamo u surfu. Peniš je ribarsko naselje, ne toliko atraktivno kao ostala obalska mesta, ali važi za najpoznatiju destinaciju za surfovanje, sa pravilnim tubastim talasima tokom cele godine. Iako je bio februar, školice su bile otvorene, odela su se sušila na suncu, a naš instruktor Diogo nas je poveo niz plažu, do „savršenog mesta“ za vežbanje. Naučili smo tehniku, zagrejali se i prepustili se talasima, i toplom suncu. Nemojte se zavaravati da je dva sata malo – borba sa talasima je toliko zahtevna i iscrpljujuća, da smo se, priznajem, jedva vratili plažom do školice. Talasi, iako ne izgledaju veliki, su toliko moćni i jaki da jedu sve pred sobom, a najviše vole GoPro kamere i fotoaparate. Moj savet je da ostavite sve na peškiru i potpuno uživate u borbi sa prirodom.
Poslednja dva dana smo proveli u Lisabonu. Nasumično smo istraživali i otkrivali delove grada, a poslednje veče u Portugalu smo proveli uz tradicionalnu hranu, sagreš i fado, u društvu sa lokalcima.. Naše lepo vreme se završilo. Čekao nas je tmurni i kišoviti Mančester, a dan posle snegom pokrivena Škotska. Vreme je bilo za povratak u realnost.
Šta koliko košta:
- Ulaznica u palatu Pena, dvorac i park u Sintri – 16€
- Ulaznica u manastir u Alkobasi – 6€
- Ulaznica u svetionik – 1€
- Čas surfa – 20€
- Praline – 1-1.20€ /kom
- Peciva – 2-3€ /kom
- Žiža – 1.5€
- Sagreš ili Super Bok pivo – 1.5€
- Obrok po osobi sa pićem – cca 20€
- 1kg orade (za dve osobe) – 50€
Autor: Jelena Farkić
Trenutno je sa svih strana okružena prirodom, čita o doživljajima, istražuje, pešači, zapisuje i mašta.