Premda su nam dobro znane reke, planine, visoravni i vrhovi Srbije, svi nekako težimo odmoru i aktivnostima na Kopaoniku, Zlatiboru, Tari, Mokroj gori ili u slivu Drine i Dunava. Verovatno zbog toga što su ove destinacije razvijene, poznate, pristupačne, dovoljno promovisane i turistički afirmisane. Sa druge strane, istočna Srbija, koja se metaforički može nazvati “uspavanom lepoticom Balkana”, je nekako put kojim se ređe ide. Mada, i ona se nekako sve više budi, posebno na toku Dunava oko Đerdapa, dok je pojas koji se graniči sa Bugarskom, posebno onaj pod Starom planinom, nekako još uvek udaljen, kako geografski, tako i u svesti nas sa severa zemlje. 

No, taj krajnji jugoistok Srbije u oblasti oko Dimitrovgrada, Babušnice i Pirota, iako neistražen i nerazvijen, je prostor začudne lepote, i prostor koji nikako ne spava. Tu se prepliću mistika, magija, legende i verovanja, sa pitoresknim pejzažima, ruralnim ambijentom i jedinstvenim biodiverzitetom. Na primer, reka Jerma, biser ovog kraja, specifična je po svom kružnom toku kroz dve zemje. Izvire u Srbiji pa se otisne ka Bugarskoj, ali onda ipak odluči da se vrati u našu zemlju gde je eonima krčila sebi put kroz brdoviti predeo. Uvezala je u svoj tok najlepše geomorfološke oblike i antropogeno nasleđe, tiho stvarajući svoj identitet i gradeći karakter ovog podneblja. Njen značaj i prirodne vrednosti su prepoznate te je, zajedno sa okolnim planinama i pripadajućim kulturno-istorijskim celinama, 2014. godine proglašena specijalnim rezervatom prirode.

Rezervat je od ne tako davno intenzivnije u funkciji turizma. Ideja nevladine organizacije Avanturistička mreža Srbije da se promovišu prirodne i kulturno-istorijske vrednosti Jerme, kao i nematerijalno nasleđe ovog kraja, prvi put se ostvarila 2017. godine kroz organizaciju događaja edukativno-rekreativnog karaktera. To je bio i razlog više da se ovog avgusta otisnemo ka jugoistoku i pridružimo veselom plemenu kreativaca i rekreativaca, ljubitelja prirode i jednostavnog načina života, avanture, kulture i sporta, okupljenih u kanjonu Jerme i pod budnim okom planina koje ga uokviruju. 

Opuštenost, sporost i jednostavnost su kvaliteti koji se smatraju luksuzom u životu savremenog čoveka. Povratak prirodi je nešto za čim se sve više teži, a Outdoor Fest Jerma je upravo vid aktivnog odmora koji takve doživljaje može da pruži, makar na kratko. Festival nudi nešto drugačije. Kamp koji je smešten u dvorištu osnovne škole u mestu Trnski Odorovci, koja nosi naziv bugarskog pesnika Hrista Boteva i u kojoj nastavu pohađa samo tri đaka tokom školske godine. Unutrašnjost škole kao sklonište od kiše i kao izložbeni prostor za fotografije koje prikazuju istoriju ovog kraja. Dvorište škole kao prostor za kreativne radionice za najmlađe učesnike. Ukusnu klopu koja se sprema u lokalnom domaćinstvu tik pored kampa (omlet, pita sa sirom i zeljem, kiselo mleko, pasulj sa kobasicom ili pastrmka iz susednog ribnjaka su samo neki od specijaliteta). Logorsku vatru kao izvor toplote u ranim jutrima i kasnim noćima, i kao mesto okupljanja učesnika festivala. Pogled na obronke i vrhove Vlaške planine i Grebana dok se na česmi peru zubi ili na travnjaku vežba joga. Reku Jermu za osveženje, mir i opuštanje. I svakako ono zbog čega smo se svi baš tamo okupili – rekreativne aktivnosti koje nas povezuju sa divljom prirodom, sa drugima i nama samima – ekološko-edukativne radionice, planinsko trčanje, planinarenje, pećinarenje, biciklizam, sportsko penjanje, joga, i druge.

Kvalifikovani članovi organizacionog tima su nas tokom četiri dana trajanja festivala vodili na magično putovanje Jermom (doduše ne na pirotskom ćilimu) – različitim tempom i u različitim pravcima – preko travnjaka, dolina i uspona, do vidikovaca i vrhova, interpretirajući geologiju, istoriju, floru i faunu, pa i jezik, način života i kulturu stanovništva koje naseljava ovo područje. Jer, i te male kulturološke razlike su pored dominantnih prirodnih lepota još jedna od atraktivnosti destinacije, i svakako važan aspekt avanturističkog turizma koji sve više uzima maha u našoj zemlji.

Nakon aktivnog i sadržajnog boravka u Jermi, vraćamo se u grad nešto širih pluća i razgibanijih mišića. Na samom ulasku u Novi Sad postavljamo sebi retoričko pitanje: “Osećate li već neku tenziju u vazduhu?”. Iako pitanje možda i nije zahtevalo odgovor, imali smo šta da dodamo: “Ma sve če si bude“. Ako ne znate šta to znači, kao što ni mi nismo znali kada smo se registrovali i dobili majice sa ovim natpisom, moraćete se zaputiti u ovaj kraj – možda već u avgustu sledeće godine – i sami potražiti odgovor. 

Jelena Farkić Autor: Jelena Farkić
Trenutno je sa svih strana okružena prirodom, čita o doživljajima, istražuje, pešači, zapisuje i mašta.