Lentjikovci Dubrovačkog primorja

Ako vas put ikada nanese u Dubrovnik, pravi ste srećnik. Nikada nisam upoznala osobu na koju nije ostavio utisak i koja ga ne pamti do kraja života. Potrebno je minimalno tri dana da se sam grad obiđe i vide nezaobilazne znamentosti koje se većinom nalaze unutar starih gradskih zidina, pa iako imate samo jedan dan, iskoristite ga pametno i unapred se informišite šta to treba videti i gde se šta nalazi, da ne bi ste lutali i gubili vreme prolazeći tri puta istom ulicom, pored kuća sa fantasičnim pričama, za koje niste znali i posle žalili što niste obratili pažnju…

Onima koji imaju malo više vremena, recimo 4, 5 ili više dana, mogu puno toga preporučiti, a kao prvo, savetujem da obezbedite sebi ekonomično prevozno sredstvo, ako već nemate svoje. Idealno, mada malo opasnije, je iznajmiti mali motor, a ako ste ljubitelj sigurnije vožnje, uzmite rent a car.

Nakon nekoliko godina uzastopnog letovanja u okolini ovog famoznog grada, ispričaću vam svoje putošestvije po njegovoj okolini, svoja i iskustva svojih prijatelja.

Nakon što smo u više navrata šetali opčinjeni Stradunom i zavlačili se u uske bočne ulice koje vode u neke još uže i još romantičnije, sa foto aparatima uvek spremnim u rukama, odlučili smo da se uputimo malo dalje, da vidimo šta se sve krije iza krivina Jadranske magistrale.

Krenuli smo na sever, preko mosta Dubrovnik, ili mosta Dr Franje Tuđmana. Ovaj most, kao što vidite, ima dva imena, jedno stoji na tabli pre početka mosta, a druga na sledećoj tabli, nekoliko metara dalje. Ni sami Dubrovčani nisu sigurni koje je ima pravo, pa kažu samo Most. Ako biste pre mosta skrenuli desno, u Rijeku Dubrovačku, odnosno na ušće reke Omble u more, vozili bi ste se kroz kraj koji se zove Kaboga. Kaboga je bila čuvena grofovska loza i baš tu, na jednoj dosta nepreglednoj krivini biste videli fantastičan letnjikovac grofa Kaboge, na žalost u dosta lošem stanju, i posle njega još jedan, ali skoro isto impozantan, gotovo u ruševinama. Nemojte se odmah razočarati, ovo jesu jedni od najlepših, ali ima i drugih, koji su danas  u malo boljem izdanju. Meni jednostavno nije jasno, kako takva lepota može tako da se prepusti sudbini? Ako bimo nastavili dalje istim putem, došli bi smo do mesta Komolac u kom je poznati dvorac Sorkočević i nešto dalje letnjikovac Batahovina. Svi su građeni u stilu renesanse i baroka, u svom najlepšem obliku.

Kada smo prešli most, nakon oko 5 kilometara, skrenuli smo u mesto Zaton. Pre samog skretanja sa magistrale, sa leve strane se nalazi letnjikovac, sada luksuzni restoran Gverović.

Čuli smo da je ovo mesto, odnosno zaliv, u kome su stari dubrovački vlastelini i grofovi gradili svoje letnjikovce, kako bi imali gde da se sklone od letnje gradske vreve, vrućine, zaraza i ko zna čega… Mesto nas je odmah osvojilo.

• 
• 
• 
• 

Ulica je na početku mesta dosta uska i ide tik uz obalu, a sa desne strane su naređane male i malo veće, kamene porodične kuće, od kojih su nam neke prosto pozirale za slikanje. Dve ili tri kuće koje su jedine bile sa leve strane, mogle su samo da se vide od nazad, jer naravno imaju svoj izlaz na more i svoje „privatne“ plaže. Nako tog niza slatkih kuća, bolje reći, kulisa za neku predstavu Marina Držića, put nas je vodio pored ogromnog kamenog zdanja od tri velika objekta, jednog renoviranog i dva urušena. To je nekada bio mlin, jer se mala rečica baš tu uliva u more. Nakon mlina, sa desne strane, videli smo ono zbog čega smo došli, pet letnjikovaca, jedan do drugog, uglavnom sa visokim kamenim zidinama od kojih se nemože videti vrt. U nekima od njih još žive ili letuju potomci davnih grofova. Jedan od njih nas je ljubazno primio u svoj mali „dvorac“ po imenu Zamanja.

Dah zastaje već u samoj prostoriji u koju se prvo ulazi sa ulice, predvorju koje krasi nameštaj koji se retko viđa, danas možda samo u filmovima, ali vrt je ono što je tu najzanimljivije. Vrtovi ili džardini, nalaze se uvek sa zadnje strane vile, suprotnoj od one koja izlazi na more. Za dočaravanje ovog vrta bi bila neophodna fotografija koja govori hiljadu reči, jer na papir nebi sve moglo da stane, spomenuću samo Cikas palme, nekoliko kolonada originalnih kamenih stubova ispod kojih teče voda sa izvora koji se nalazi na kraju vrta, desetine kornjača, svo moguće mediteransko voće, začini i cveće.

U ovom mestu se nalazi još nekoliko građevina koje se povezuju sa grofom Kabogom, za jednu se priča da je čak imala i bazen u kome je on držao krokodila. Sve ove kuće danas su u dosta dobrom stanju, mada ih vlasnici koriste samo leti i ne izdaju sobe, ali odličan smeštaj možete pronaći u novijim vilama, poniklim između starih, a na samoj obali mora. Plaža u samom mestu je betonirana, ali postoji jedna mala, po imenu Soline, koja se nalazi na izlazu iz Malog Zatona u pravcu Velikog Zatona, ako rivom uz more krenete pešice, što je svakako moja preporuka.

Dakle, ostavili smo automobil i krenuli pešice rivom uz more. Zaista je vredelo, mesto odiše pravim mediteranskim šarmom i neobičnom tišinom koja ubija svaki stres. Prošli smo i pored vile koju je po narudžbi grofa Sarake projektovao naš poznati arhitekta Nikola Dobrović, koji je u Beogradu ostavio za sobom niz impozantnih građevina, jedna od njih je i zgrada Generalštaba u ulici Kneza Miloša.

Vlasnica ove šarmante vile na samoj obali, održava kuću i vrt u originalnom stanju i izgledu, baš kako ju je autor zamislio, a kako se u prizemlju nalazi turistička agencija Huck Finn, koja se bavi avanturističkim vidovima turizma, ovde možete iznajmiti kajake i svu neophodnu opremu, na sat, pola dana, dan ili duže. U istoj agenciji možete uplatiti poludnevni, dnevni ili višednevni izlet luksuznim katamaranom, kanu safari, rafting, obilazak Mostara i slične izlete, od kojih preporučujem kanu safari na reci Trebižat, izlet koji obuhvata 2-3 sata vožnje u kanuima za dvoje, jagnjetinu ispod sača, druženje i mnogo lepih uspomena, narezanih na CD, koji dobijate na kraju izleta.

Nastavili smo šetnju dalje, kroz dve tihe uvalice u kojima se nalaze plaza Soline, vrlo mala, sa krupnijim šljunkom i duga, betonirana plaža na kojoj se možete sunčati u miru i tišini. Na kraju Solina prosli smo tik kraj letnjikovca Budmani. Prošli smo kroz kamp, koji iako je ušuškan između stena, borova i mora, deluje kao da je za usputne kampere jer sanitarni čvor nije naročito privlačan, ali ovo može biti dobro mesto za prenoćište ako preferirate male, izolovane kampove.

Na ulasku u Veliki Zaton oduševila nas je plaža sa sitnim šljunkom i tirkizom bojom mora, tu smo naprosto morali da se okupamo, bilo je teško odoleti izazovu. Šetnju kroz Veliki Zaton završili smo na seoskom groblju, za koje mogu iskreno da kažem da je najlepše koje sam ikada videla, odnosno, nalazi se na najlepšoj litici sa pogledom na pučinu, luku Gruž, ostrvo Koločep i brodove koji neprekidno prolaze.

Duž obale ovog mesta postoji niz romantičnih restorana u kojima uveče zasijaju sveće na stolovima i širi se omamljivi miris pržene ribe, ako se odlučite za ovakvu romantiku, obavezno prvo pogledajte cene, da biste izbegli neprijatan završetak romantične večere. Ukoliko želite nešto povoljniju, a opet kvalitetnu hranu, večerajte u povratku, u Malom Zatonu, u konobi Dandy, koju ćete lako pronaći jer je jedini restoran u mestu i nalazi se u samom centru, preko puta Doma kulture.

Prilikom šetnje, obavezno obiđite crkvu Svetog Stjepana i prošetajte krivudavim ulicama ovog nadasve romantičnog primorskog sela.

Izlet koji smo napravili narednog dana, jedan je od onih koje netreba propustiti. Zaputili smo se dalje na sever, u Trsteno, selo poznato po arboretumu grofovske familije Goci. Obišli smo arboretum koji se uspešno oporavlja nakon požara koji ga je zadesio, ono što nas je ostavilo bez daha je nadaleko čuvena fontana i akvadukt, a najveći kuriozitet sela je platan koji važi za najveće drvo u široj okolini, nemožete ga promašiti jer se nalazi u centru mesta, pored same magistrale, sa leve strane, uvek okružen tezgicama za prodaju maslinovog ulja, voća i ručnih radova.

Spustili smo se od arboretuma putem do mora, pored ostataka grofovskog letnjikovca, gde se nalazi mali zamak kao iz neke bajke, sa veoma malom plažom, ali boja mora je toliko privlačna da nismo odoleli.

U okolini je vredno obići i plažu u Brsečinama, malu izolovanu uvalicu sa samo dve kuće, od kojih je jedna bila letnjikovac Cvijete Zuzorić, plažu Veliki Žali nekoliko kilometara dalje i Orašac, sa luksuznim hotelskim kompleksom Radisson Blue, poznatijem kao Vrtovi Sunca, kako se nekada zvao. Ovde možete uživati na luksuznim bazenima, uređenoj plaži, buticima, restoranima i mnogo čemu, ali tek pošto platite ulaz i parking, i opet, nezaboravite da zavirite u cenovnik! Pored hotelskog resorta nalazi se dvorac Soderini, na žalost zatvoren za posete.

Za kraj, želim da napomenem da se sva ova mesta mogu posetiti i sa mora, barkom ili kajakom, ukoliko ste u malo boljoj kondiciji i avanturističkog duha.