“Halloween”, kod nas poznatiji kao “Noć veštica”, slavi se poslednjeg dana oktobra meseca, popularnim kostimiranim žurkama sa horor tematikom.
Iako je u pitanju tipičan američki običaj, proširio se po celom svetu, tako da se nemojte iznenaditi ako danas vidite kafiće dekorisane bundevama i slepim miševima.
Predpostavlja se da je praznik star više od 2.000 godina. O nastanku praznika postoji nekoliko legendi, jedna kaže da on potiče od Rimskog festivala mrtvih zvanog “Parentalia”, a druga tvrdi da je nastao u doba Kelta, od praznovanja dana kada se verovalo da duhovi mrtvih šetaju zemljom.
Kako god bilo, većina običaja vezanih za ovaj praznik ima direktnih veza sa kuturom Kelta i Gala.
Kada su Hrišćani prisvajali paganske običaje, u 7. veku, Papa Bonifaće IV proglasio je 1. novembar Danom svetaca. Kako je taj dan dočekivan pod maskama sa lomačama i paradama, uskoro je dobio naziv “All Hallows’ Eve”, što je kasnije prešlo u “Halloween.”
Navodno, na ovaj dan mrtvi hodaju zamljom i igraju igre sa živima, presreću ih i plaše, dok živi, iščekući iznenadne posetioce s onog sveta, pričaju horor priče, dekorišu stanove paučinom, izrezbarenim bundevama i slepim miševima.
Po predviđanjima Nacionalne geografije, prosečan Amerikanac će tokom priprema za praznik (kostim, čestitke, dekoracija i slatkiši) potrošiti 75 dolara.
Najčešći likovi u koje se maskiramo su Veštica, Vampir, Betmen, Zombi, gusari, superheroji, Drakula i maska iz filma “Vrisak”.
Ovaj praznik se smatra idealnim i za obnavljanje zapostavljenih porodičnih veza.