U Grčkoj, na prvom prstu Halkidikija, nalazi se jedno maleno mestašce kao stvoreno za izistinski odmor. Kao što je potpuno otvoren ka zalivu Toroneo, Polihrono je potpuno otvoren i ka svim posetiocima, slučajnim ili namernim, koji u njega dolaze sa raznih strana Evrope.
Važi za mestašce sa lepom i dugom plažom, pogodnom za porodice sa malom decom, za osobe treće dobi, i za sve nas koji smo se igrom srećnog slučaja obreli u njemu, nesvesni blagodeti koje ovdašnja mirna svakodnevica donosi.
A ono što donose prvi trenuci boravka u ovom mestu jednom putniku koji nikada ne bira tipična letovališta u koja mi iz Srbije najčešće putujemo, jeste nemir zbog mnoštva ljudi koji govore našim i nama srodnim jezicima. Ne samo da se naš jezik čuje svuda naokolo, nego sve što bi moglo da vam zatreba dok ste ovde, a ne znate grčki jezik, je prevedeno – nešto vrlo spretno, a nešto pak vrlo nespretno, pa čitanje takvih prevoda može i da vas zabavi. Vrlo brzo se naviknete na to jer su lokalci ipak pravi domaćini – ako vi ne znate grčki, oni će sigurno znati srpski.
Najjači adut ovog letovališta jeste duga peščana plaža sa pitomim prilazom moru. Ipak, nešto što svim turistima jeste veoma značajno jeste sigurnost koju destinacija pruža. Polihrono zaista jeste jedno od takvih mesta, gde slobodno možete ostaviti svoje stvari na plaži i bezbrižno otići na ručak, u šetnju, pa čak ostaviti krupnije gumene rekvizite da tu i prenoće.
Osim standardnih plažnih aktivnosti – sunčanja, ronjenja i plivanja – možete upotpuniti vreme vožnjom pedalinom, skuterom, na gumi, u džinovskoj fotelji ili na skijama. A kada se pošteno umorite, tu su uvek oni bez kojih plažu ne možemo zamisliti kao takvu – prodavci krofni. Šećer ili čokolada, najmlađima nikad izbor nije težak. Mi, malo stariji, se ipak pre opredelimo za voće koje se može kupiti kod prodavaca koji često prolaze kamionetima puteljkom pored plaže.
Uveče, kada mestašce potamni, neke druge aktivnosti dolaze na red. Čini se da je lagana šetnja u stvari i najčešća večernja aktivnost posetilaca. Za one sa više entuzijazma i fizičke kondicije, a koji to još nisu radili, pešačenje do prvog narednog mesta može zaista biti jedno od prijatnih iznenađenja. Put do Haniotija, dug i mračan, prolazi pored fascinantnih vila koje se u nizu ređaju sa obe strane puta. Ne možete a da se ne zaustavite ispred njih, da malo provirite na taj travnjak, na to dečje igralište, pod taj venjak.
Taksi vas za ne mnogo para i ne mnogo minuta vraća u Polihrono. Ipak vas čeka rano jutarnje plivanje u moru dok se sunce uzdiže iznad Sitonije.
Autor: Jelena Farkić
Trenutno je sa svih strana okružena prirodom, čita o doživljajima, istražuje, pešači, zapisuje i mašta.
Divan članak. Nedostaje samo slika plaže i śetališta pored mora.