Prošlog juna, još pre nego što se ekipa portala Bookiraj iskrcala iz čamca na kraju spusta Neretvom, inspirisana hukom ove reke, počela je pripreme za novu avanturu.

Već tada se znalo da će naredne godine aranžman biti produžen za još jedan dan, kako bi se netaknuta priroda i jednostavan život (pa makar samo na nekoliko dana) još više približili savremenom, urbanom čoveku. Složićete se, svima nama je sve češće potreban beg u jednostavnost, opuštenost, izolovanost i autentičnost i upravo zbog toga, želeli smo da obogatimo i prilagodimo prošlogodišnji program i ponudimo nešto što do sada nismo – spavanje pod zvezdama.

Ova naša priča je započeta isto kao i lane – okupljanjem ekipe u klubu Tudup raft na obali Neretve, pićem dobrodošlice i upoznavanjem sa programom za narednih nekoliko dana. Noćenje podno planine Prenj u Vili “Sunce” nadomak Boračkog jezera, uz neizbežni večernji obrok pod sačem i osoblje koja nas je dočekalo i ispratilo sa osmehom, bili su samo uvertira za ono što nas je čekalo naredna dva dana.

IMG_9704Neki su već imali iskustva u raftingu, nekima je ovo bio prvi put, neko nikad nije kampovao, a neko je već bio iskusni avanturista. Bilo kako bilo, uzbuđenje i nestrpljenje da se otisnemo niz reku ni kod koga nije izostalo! Oprema je bila spremna, mi smo bili još spremniji! Nakon kratke instruktaže iskusnih skipera, dva čamca su se spustila u Neretvu i otpočela svoju plovidbu mirnim tokom ove reke, sve do mesta na obali gde nas je čekao naš jednostavni, a luksuzni kamp. Ne dešava se često da nam u sumrak pred očima ne sijaju ekrani telefona i računara, nego svici u šumi i zvezde na dubokom, crnom nebu. Ovo zaista jeste luksuz i retkost u današnjem dobu. Jednostavno, zaboravljamo na jednostavnost života.

Elem, da se vratimo organizaciji kampa. Logistika je bila na nivou – naše lične stvari su nas čekale na obali; sve što je trebalo da uradimo je bilo da se oslobodimo opreme za rafting, uselimo u šatore i konačno potpuno prepustimo prirodi, i sebi. Svako je već našao neku zanimaciju – sunčanje na obali, paljenje vatre, šetnju i istraživanje okoline kampa ili lagan čampras divan uz crnu, bosansku kafu. Sa zalaskom sunca, boja Neretve je postajala tamnija, i sada je smanjena vidljivost zamenjena mirisom roštilja i zvucima noćnih životinja. Kada je noć potpuno progutala kamp, naše siluete su posedale oko logorske vatre i tu su treperile do dugo u noć.

Novo jutro, novi izazov. Višečasovni spust rečnim brzacima doneo je nova uzbuđenja, nove nalete adrenalina i mnogo prilika za fotografisanje. Zabeležili smo skokove sa stene u ledenu reku (svega 13C), bliski susret sa vodopadom, predah uz lubenicu na mestu gde se Rakitnica uliva u Neretvu, prolazak kroz mali kanjon pa kroz veliki kanjon i na kraju body rafting na jednom od bukova Neretve. Na čamcima nije izostalo smeha, šege i šale, prskanja veslima i spontanog “potapanja” u vodu onih koji su se prethodno nećkali da skoče sa stene.

Na 22. kilometru pristali smo uz obalu ispred kluba. Jedan po jedan, napustili smo čamce, napustili smo i vlažnu ili potpuno mokru opremu i okupirali stolove na kojima je bio poslužen ručak. Punih stomaka, i prepuni utisaka, zahvalili smo se organizatorima ove uzbudljive avanture i oprostili se sa njima uz sada već tradicionalni pozdrav –  “Vidimo se sledeće godine”.

Jelena Farkić Autor: Jelena Farkić
Trenutno je sa svih strana okružena prirodom, čita o doživljajima, istražuje, pešači, zapisuje i mašta.