S obzirom na to da živimo u zemlji u kojoj je svaki turista više nego dobrodošao, može nam delovati nezamislivo da u svetu postoje mesta na kojima turista ima toliko mnogo da je život meštana ugrožen.
Upravo je Barselona jedno od tih mesta, a koliko je situacija tamo ozbiljna govori podatak da je novom zakonskom regulativom zabranjeno otvaranje novih hotela centru grada, čak i u slučaju da se neki od postojećih zatvore.
„Masovni turizam može ubiti grad, ako ne verujete pitajte stanovnike Baselone“ izjavila je jednom prilikom Ada Colau, gradonačelnica prestonice Katalonije.
Prošle godine ih je bilo čak 32 miliona, od čega je samo 8 miliona odselo u hotelima, dok su ostali odseli u privatnom smeštaju koji mahom izbegava plaćanje poreza ili su to bili dnevni posetioci od kojih grad ima više štete nego koristi. Stoga, novi prostorno-turistički plan razvoja grada predviđa strogu zabranu povećanja broja svih vrsta i kategorija smeštajnih kapaciteta.
U Basreloni trenutno postoji 75 000 kreveta u hotelima, 50 000 registrovanih apartmana i oko 50 000 ilegalnih ležaja u stanovima i kućama, što je uzrokovalo dramatičan skok cena nekretnina i učinila ih gotovo nedostupnim prosečnom stanovniku.
Iako je turizam je za Španiju jedna od najprofitabilnijih privrednih grana, na pojedinim mestima on je toliko razvijen da se javlja takozvano „Turističko zagađenje“ (tourist pollution). Grad već godinama prima daleko veći broj turista nego što je spreman fizički i infrastrukturno da podnese, gužve na ulicama su nepodnošljive, cene svakodnevno rastu, a manipulacije sa izdavanjem privatnog smeštaja kulminiraju, pa nije ni čudo što se lokalno stanovništvo u poslednjih nekoliko godina udružuje i javno protestuje. No, projekat je započet i nema odustajanja, što je dokazano odbijanjem čak 30 projeka, od kojih su neki bili vezani za otvaranje luksuznih hotela iz lanca Four Seasons i Hyatt. Vidljivi efekti ovog projekta se očekuju tek 2019. godine.
Još jedan turizmom ugroženi grad u Evropi je Venecija, u kojoj se već dugo planira ograničavanje broja turista s obzirom na to da ih grad godišnje primi i do 22 miliona. Najvećom pretnjom Veneciji trenutno se smatraju kruzeri i veliki brodovi koji se trude da uplove što bliže centru grada, narušavajući tako bezbednost njegove krhke infrastrukture ali i vizuelni doživljaj.
Međutim, tu nije kraj, Venecijanci se već godinama masovno iseljavaju iz grada, a zanatlije i umetnici koji žive od turizma tvrde da masovni turizam celom gradu nanosi više štete nego koristi, što je slučaj i sa njihovim poslom.
Naime, istraživanje vršeno od strane usruženja Confartigianato na uzorku od 306 kompanija, pokazuje da turisti zanatlijama i umetnicima ne donose veliki profit, a umnogome snižavaju kvalitet proizvoda i usluga. Više od polovine (77%) ispitanih preduzetnika podržava gradske vlasti kada je u pitanju namera da se broj turista strogo ograničava.
Zanatlije tvrde da su, usled velikog pritiska od strane turizma, proizvodi sve lošijeg kvaliteta, a cene niske i zarade minimalne, dok se imućniji turisti, koji bi u Veneciji boravili duže i potošili više, sve češće odlučuju se za druge destinacije koje nisu toliko preopterećene masovnim turizmom.
Situacija je slična i u Aziji, gde su na pojedinim tajlandskim ostrvima neke aktivnosti za turiste morale biti ukinute kako ih ne bi privlačile u tolikom broju i uništavale eko sisteme. U Dubrovniku su postavljene sigurnosne kamere pomoću kojih se prati broj ulazaka u Stari grad, kako bi se broj „prisutnih“ održavao ispod ograničenja od maksimalnih 8 000.
Izvor: tourism-review.com